Zlatibor
Zlatibor je prostrana zatalasana visoravan u Zapadnoj
Srbiji. Pod imenom Zlatibora podrazumevaju se dva pojma,
geografski i turisticki, koji teritorijalno
nisu identicni:
"... Zlatibor kao geografska celina obuhvata prostor
izmedu reka Susice i Uvca i istocnih padina Tare i
zapadnih Murtenice. Na severozapadu mu pripadaju sela
Kremna i Mokra Gora, a na jugoistoku planina Murtenica,
zlatiborska podgorja koja cine prelaz prema susednoj
Tari, odnosno sandzackim planinama.
Pod turistickim pojmom Zlatibora podrazumeva se
prostrana visoravan duga tridesetak i siroka dvanaest
kilometara, sa pravcem prostiranja
severozapad-jugoistok, oivicena planinskim visovima
Gradinom, Crnim vrhom, Cigotom, Murtenicom, Tornikom,
Cavlovcem, Vijogorom i gornjim tokom reke Susice.
Na tom prostoru krajem proslog i pocetkom ovog veka,
pocinju da se razvijaju turisticka naselja: Ribnica,
Kraljeva Voda, Palisad, Oko i Cajetina ..."
Prosecna nadmorska visina Zlatibora je oko 1.000 metara.
Ispresecan je brojnim rekama, potocima i vododerinama.
Priroda je bila darezljiva prema Zlatiboru,
dajuci mu prelepe pejzaze, talasasta uzvisenja tu i
tamo obrasla borovim, jelovim i smrcevim sumama,
prostrane livade ukrasene belim narcisima i drugim
zivopisnim cvecem, veoma prijatnu i blagu klimu,
veliki broj suncanih dana, nezagaden vazduh i druge
pogodnosti.
Geološki sastav:
-Zlatibor je izgraden od "zelenih stena" - serpentina;
to je najveci serpentinski masiv u Srbiji. Ostale stene,
prvenstveno krecnjaci, javljaju se uglavnom u
perifernim, severnim i istocnim delovima planine,
u obliku ploca razlicite debljine i prostiranja.
Za krecnjacke stene, vezane su brojne kraske pojave:
pecine, jame,kanjoni, izvori, vrela, ponori,vrtace i dr.
U predelu Zlatibora istrazena su 142 speleoloska
objekta: 98 pecina i 44 jame.
Neke od najpoznatijih su Rakovicka pecina i Stopica
pecina, koja je najveci objekat podzemnog kraskog reljefa.
Klima:
-Klima na Zlatiboru je subalpska. Temperaturne razlike
su minimalne i ima vise od 2.000 suncanih sati godisnje.
Prosecna godisnja temperatura 7,5 stepeni celzijusa i
prosecna dnevna temperatura je 18 stepeni celzijusa.
Najvisa dnevna temperatura je bila 33,6 stepena
celzijusa 1962. godine, a najniza -23,1 stepen
celzijusa 1954. godine. Zime su prilicno duge i hladne
pa su negativne temerature u aprilu i oktobru sasvim
normalna pojava. Ima oko 100 sneznih dana pogodnih za
skijanje. Leta su topla sa svezim vecerima i ogranicena
na period jun - septembar; najtopliji dani su u julu i
avgustu. Magla nije cesta, narocito u centralnom delu,
i ako se pojavi ne zadrzava se dugo. Medutim desava se
da se oblaci spuste nisko i prekriju planinske vrhove,
koji su vislji od 1.000 metara.
Relativna vlaznost vazduha varira u toku dana.
Maksimalna je oko 7 casova, a minimalna oko 14.
Sa medicinskog aspekta subalpska klima je povoljna za
lecenje bronhijalne astme i drugih alergijskih oboljenja.
Jedan od vaznih klimatskih faktora su vetrovi
koji uticu na isparavanje vegetacije i zemljista.
Severoistocni vetrovi su najcesci i najjaci i
duvaju tokom cele godine ali su najjaci od
oktobra do maja. Oni snizavaju temperaturu.
Jugozapadni i juzni vetrovi obicno duvaju od
jeseni do proleca i donose toplije vazdusne mase.
Reke:
-Zlatiborski plato ima nagib prema severu i severozapadu,
sto je uslovilo da sva voda odlazi u Crno More, Drinom,
Detinjom i Moravicom. Reke i potoci su bogati raznim
vrstama ribe: klenom, krkusom, pastrmkom, mladicom i
lipljanom. Juznim delom Zlatibora tece snazna reka Uvac
sa dubokim koritom i veoma lepim kanjonima. Njegove
pritoke su: supljica u Negbini, Rasnicki potok u
Rasnici, Dobroselicki i saranski potok u Dobroselici i
Tisovica kod Ojkovice. Voda Uvca otice u Lim a zatim u
Drinu. Ispod severozapadnih ogranaka Murtenice, iz
Carevog Polja izvire Crni Rzav i tece centralnim
delom zlatiborske visoravni. Na pojedinim delovima
ima veoma lepih i interesantnih kanjona.
Pritoke su mu: Ribnica, Obudovica, Bele Vode,
Jablanicka reka. Sastaje se sa Belim Rzavom i
pravi Rzav koji se uliva u Drinu. U severnom
delu Zlatibora osim Susice koja je dobila ime
po tome sto preko leta njena voda nestaje u krecnjaku,
vecih reka nema. Ona izvire ispod Grude i uliva se u
Detinju. Najvece pritoke su: Dzambica potok, Grabovica
i Kriva Reka, Prijanski potok i Balasica. Veliki Rzav
tece istocnom granicom Zlatibora. Pritoke su mu:
Bela Reka, Ljubisnica, Katusnica sa pritokama
Rakovickim i Gostiljskim potokom (na kome se nalazi
i vodopad sa slike, lociran iza fudbalskog terena
u Gostilju) i Pristavica sa Ponorom.
Jezera:
-Na Zlatiboru postoje dva vestacka jezera.
Vece jezero je u Ribnici, na reci Crni Rzav.
Zahvata povrsinu oko 10 kvadratnih kilometara.
Bogato je raznim vrstama ribe: klen, krkusa,
pastrmka, saran, linjak i som. U samom centru
turistickog naselja Zlatibor nalazi se manje jezero,
napravljeno za turisticke potrebe. Okruzeno je
prijatnim stazama za setanje, klupicama za odmor
gostiju, koji leti mogu da se kupaju, suncaju,
a zimi da se klizaju po zaledenoj povrsini jezera.
(Zovu ga Zlatiborsko more).
Turizam Zlatibora
Zdravstveni turizam:
Jos krajem proslog veka na Zlatiboru je postojao plan
za izgradnju sanatorijuma, gde bi se lecili ili
oporavljali od bolesti pre svega plucni bolesnici.
Medicinska istrazivanja su pokazala, da je Zlatiborski
ambijent pogodan za odrzavanje zdravlja i kondicije
zdravih ljudi, kao i za lecenje razlicitih plucnih
bolesti, anemije, neurastenije, manjih poremecaja
srca i krvnih sudova, a narocito poremecaja stitaste
zlezde
(Institut za stitastu zlezdu i metabolizam"Zlatibor" ).
Institut za stitastu zlezdu i metabolizam se bavi
prevencijom, lecenjem i rehabilitacijom oboljenja
stitaste zlezde; prevencijom i lecenjem bolesti
metabolizma, posebno gojaznosti; dijagnostikom,
lecenjem i rehabilitacijom povreda loko-motornog
sistema kao i drugih oboljenja. Institut pruza
sledece medicinske usluge: Pregled profesora:
endokrinologa, kardiologa, gastroenterologa,
fizijatra, neuropsihijatra; Pregled spec.
Instituta: lekara nuklearne medicine, internista,
; Ultrasonografija stitaste zlezde; Punkcija stitaste
zlezde; Ultrazvuk abdomena.
Cigota je popularni dijetetsko rekreativni program
koji ce Vam pomoci da se tokom boravka na Zlatiboru
oslobodite viska kilograma, da se odmorite, osvezite,
obnovite kondiciju i što je najvaznije - da naucite da
zivite drukcije - aktivno i zdravo.
Sportski turizam:
Tokom cele godine, zatvorena sportska hala sa 2.500
sedista, fudbalski, teniski, kosarkaski tereni,
otvoreni bazen u Olimpu, zatvoreni bazen u "Cigoti",
bilijar sale, fitnes i bodibilding klubovi, pruzaju u
kombinaciji sa idealnom nadmorskom visinom i cistim
vazduhom najpozeljnije uslove za pripremu domacih i
stranih sportskih ekipa (oko 20 kosarkaskih i 25
fudbalskih ekipa) i pojedinaca (Jasna Sekaric,
Snezana Pajkic, Olivera Jeftic...).
Organizuju se i letnji kosarkaski kampovi
(Internacionalni kosarkaski kamp "Junior", kampovi
koji se organizuju u renoviranom odmaralistu za decu
"Suncani Breg"), skola paraglajdinga, skola tenisa,
skole skijanja, plivanja...
Rekreativni turizam:
Jedan od najupraznjavanijih vidova turizma je svakako
rekreativni. Na Zlatiboru cete cesto videti setace koji
se krecu nekom od setackih staza
( setnja do spomenika, Cigote, kanjona Rzava, Gradine,
Oka, Crnog vrha, Ribnickog jezera ...) ili koji na neki
drugi nacin istrazuju lepote Zlatibora.
Kongresni turizam:
Zlatibor je postao jedan od nasih najvecih centara
kongresnog turizma. Veliki broj seminara,
sastanaka, kongresa i naucnih skupova strucnjaka
svih profila odrzava se ovde tokom cele godine u
kongresnoj sali "Srbija" ili u salama Instituta "Cigota".